Ime nešto tajnovito što je Arčibalda Rajsa dovelo baš među Srbe.
Bilo je to vreme kada se smatralo da spomenik palim ratnicima i ostalim nesrećnim Ćupričanima koji su tragično stradali u Velikom ratu i prethodnim Balkanskom Prvom i Drugom ratu (1812-1918) treba da bude u središtu Ćuprije, tamo gde ima najviše naroda, na gradskoj pijaci.
Profesor dr Arčibald Rajs (1875-1929), poreklom Nemac, državljanin Švajcarske, Srbin po želji, prvi je ušao u oslobođenu Ćupriju na čelu Moravske divizije 25. oktobra 1918. godine. Nije to zaboravio i zato se četiri godine kasnije odazvao pozivu Udruženja ratnike u Ćupriji da 25. oktobra 1922. godine prisustvuje svečanoj ceremoniji otkrivanja spomenika palim Ćupričanima u prethodnim ratovima.
U rano jutro tog prohladnog dana na svim domovima i ustanovama bile su istaknute državne zastave.Mešali su se zvuci crkvenog zvona i muzike sa pucnjima prangija. Nakon službe u crkvi svečana povorka je krenula ka centru grada. Načelu povorke je išao vojni orkestar koji je tim povodom došao iz Zaječara. Đaci i građani sa cvećem i vencima su išli ispred porodica palih boraca. Hor ruskih izbeglica, koji su bežeći iz Crvene Rusije stigli i u Ćupriju, stajao je pored spomenika prekrivenog sa dve ogromne zastave.
Tačno u 10 sati izaslanik NJ.V. Kralja, potpukovnik Trifunac je izvršio otkrivanje spomenika. Za njim su sledeli rodoljubivi govori prote Marka Petrovića, potpredsednika Udruženja Ćuprijskih ratnika Marka Petrovića, Načelnika Središnjeg odbora Udruženja rezervnih oficira i ratnika Jovana Jovanovića iz Beograda, generala Ignjentijeva koji je ispred Rusa položio venac.
Veliki prijatelj našeg naroda profesor dr Rudolf Arčibald Rajs, švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani, koji se istakao kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata, održao je nadahnut govor ispred spomenika.
Rukopis Arčibalda Rajsa na francuskom jeziku „ČUJTE SRBI! ČUVAJTE SE SEBE!“ je prvi put objavljen nakon njegove smrti.
Vredelo bi taj rukopis da se čita u svim srpskim školama. Poučan je.
„… Političari su vam, nažalost, svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Ukaže li se nekome mesto važno ili osrednje, o izboru ne odlučuju zasluge kandidata, već političke veze… Vaši političari ne vole one koji imaju zasluge za vašu Otadžbinu, jer su im oni živi prekor. Zbog toga nastoje da ih istisnu iz svega.
Mladi jako dobro znaju da sada u vašoj zemlji nije potrebno nikakvo znanje ili sposobnost da bi neko postao činovnik, potrebno je da ga samo pogura neki poslanik, ministar ili uticajni političar. I oni stvaraju taj ponižavajući običaj podmićivanja.
Posle izbora, poslanik je opunomoćnik svih birača svog kraja, ne samo onih koji su za njega glasali, ali je, u međuvremenu, odbrana vlastitih interesa postala preča od državnih. Ni jedan jedini poslanik koji pripada nekoj stranci ne sme da glasa onako kako mu nalaže savest. Glas mu određuje stranka, a stranka ima u vidu samo jedno: da se održi na vlasti ako je ima, ili da dođe do nje ako je nema…“
Oni na koje se napred napisano odnosi, sigurno ovo ne čitaju!
Želja Arčibalda Rajsa je bila da bude sahranjen na Kajmakčalanu zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta. Na urni (koju su kasnije Bugari oštetili) piše:
„Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana
Zlatno srce spava,
Prijatelj Srba iz najtežih dana,
Junak Pravde, Istine i Prava,
Švajcarca Rajsa, kom` nek je slava“
U Ćupriji ne postoji nikakvo obeležje o boravku dr Arčibalda Rajsa među Ćupričanima. Uostalom to važi i za mnoge druge poznate ličnosti, pa i za Branislava Nušića koji je u „Gospođi ministarki“ napisao isto što i Arčibald.
Ostavite odgovor