Ćuprija se za vreme turske vladavine nalazila na granici nekadašnjeg Beogradskog pašaluka, ali je i neki način bila i granica između germanskog i osmanskog uticaja. Na mestu nekadašnjeg srednjevekovnog grada Ravno, usled raznih migracija Srba što u Ugarsku, što u planinska područja Juhora, Crnog vrha i Kučajskih planina, niklo je tursko naselje. Jedna od odlika tadašnje turske vlasti jeste da su se na mestima koja su predstavljala značajne raskrsnice puteva gradila odmorišta, odnosno hanove i karavansaraje, koji su bili preteče današnjih hotela i motela. To su bila mesta gde su trgovci (trgovački karavani), vojnici i svi putnici namernici stajali da prenoće, da se odmore, nahrane i napoje svoje konje. Ne treba zaboraviti da su Turci ipak prvobitno bili poznati pre svega kao trgovački, a ne ratnički narod. Prema podacima iz raznih istorijskih arhiva Ćuprija u tursko doba nije imala stalnu populaciju već je bila mesto stalnih migracija, tj. narodski rečeno: svratište ili karavansaraj. Nešto više od dva veka kasnije posle oslobođenja od Turaka Ćuprija je došla u situaciju da u sopstvenoj državi dođe do statusa kakvog je poslednji put imala za vreme vladavine dahija.
Lokalna vlast vodi ovaj grad od 2013. godine. U tom trenutku Ćuprija je imala nesređeno pitanje zaposlenih u Domu Zdravlja, postojanje dve ustanove kulture, opština je ostala bez svog suda i bez železničke stanice i sa mnogim nerešenim pitanjima u vezi autobuske stanice. Deset godina kasnije, kad se podvuče crta, može se reći da je ova vlast zaista malo toga uradila, veoma malo toga započela i još manje dovršila. Sadašnji naprednjački funkcioneri utopivši jednu drugu grupu građana čiji su bili deo u već postojeći opštinski odbor SNS-a, došli su te 2013. godine pompezno na vlast sa gomilom obećanja i najavom brojnih do tada neviđenih projekata, praćenim raznim 3D prezentacijama. Ako bismo napravili presek stanja deset godina kasnije, to su ukratko sve sama Potemkinova sela i šivenje carevog novog odela. One 3D prezentacije su odavno bajate i postale su predmet opravdanog podsmeha građana Ćuprije, a neki potezi lokalne vlasti su postali mimovi ne samo na lokalnom već i na međunarodnom nivou (npr. ona “pečurka“1 u Bigrenici, prim. aut.). Sud i dalje nemamo, nemamo železničku stanicu, gradska autobuska stanica ne postoji. Visoka medicinska škola je izgubila svoju samostalnost i postala deo Univerzittta u Kruševcu, a sve to je pratilo gašenje određenih smerova i prebacivanje u Kruševac kao i niz skandala sa otpuštanjem profesora i davanjem radnih mesta visokim funkcionerima SNS-a koji po struci nemaju nikakve veze sa medicinom.
Treba ipak napomenuti da lokalna (samo)uprava zaista nema nadležnosti za mnoge stvari jer oko mnogih projekata ne odlučuje opština Ćuprija već ministarstva, odnosno vlada Srbije. Međutim, postoji nešto što se zove agilnost, oličena u vidu stalnog ukazivanja nadležnima u Beogradu na probleme sa kojima se susreću građani Ćuprije i ukazivanje na hitnost u rešavanju istih. Neko će reći, to je kukumavčenje. Pa neka je. I takva kukumavka jeste u službi građana.
Da li postoje dobre stvari koje je ova vlast uradila? Postoje. Izgrađena je nova industrijska zona i uz nju je napravljen novi put na mestu nekadašnjih njivskih puteva čime je delimično rasterećen saobraćaj, tj. delimično je pomeren tranzit iz glavne ulice. Izgrađeni su potpuno novi sportski tereni na mestu postojećih u Sokolskom domu (nije ništa prefarbano, niti krpljeno jer je građeno sve novo). Obnovljen je rad zapuštenog i nefunkcionalnog gradskog bazena na Slaviji, a tu bilo neophodno uraditi mnogo stvari ispočetka, nije bilo u pitanju samo obično renoviranje. Može se pohvaliti održavanje festivala Ravanelius, mada je to više do Škole za muzičke talente i Ministarstva kulture, a ne lokalne samouprave. Treba pohvaliti urgiranje lokalne vlasti da se državni vrh početkom 2014. godine umeša i sredi problem koji je postojao u ćuprijskom Domu zdravlja. Rešen je problem oko Ustanove kulture koja sasvim pristojno radi. To jesu stvari koje treba pohvaliti. Naravno, spomenik knezu Lazaru je takođe jedna od pozitivnih stvari urađenih za vreme ove naprednjačke vlasti mada je i tu bilo polemike oko cene njegove izgradnje. Moto-skup, čiji se početak održavanja poklapa dolaskom ove vlasti, ne može se uzeti kao njihova zasluga već je to više do upornosti i sposobnosti ljudi iz ćuprijskog moto-kluba (MK Iron Bridge) da Ćupriji podare jedan lep događaj kome se svi uvek raduju. Crevarijada je ipak nešto što se može na više načina tumačiti i kao pozitivna, ali i kako negativna stvar, mada je najpoštenije reći da je to nedvoljno iskorišćena manifestacija.
Mora se napomenuti da je još uvek teče rešavanje prvog i osnovnog problema Ćuprije, a to je vodosnabdevanje. Lokalna vlast je obećala da će do kraja 2023. godine biti konačno rešen višedecenijski problem vodosnabdevanja u Ćupriji i da će u pored renoviranja postojećeg vodovoda od izvorišta Sveta Petka na Grzi biti iskopani bunari u naselju Strelište koje će dodatno snabdevati grad, ali i fabriku u Ivankovcu. U trenutku pisanja ovog članka, može se samo izraziti nada da će to biti završeno u predviđenom roku, bez davanja ocene unapred.
Sve u svemu, premalo za 10 godina vladavine, a sve ostalo je za zaborav. Ako se krene nabrajanjem i detaljisanjem, može se pisati na desetine strana o svemu. Međutim i skraćeni spisak onog što ne valja je podugačak. Novi most preko Velike Morave, čiji je početak gradnje najavljivan za 2021. godinu2, više se i ne pominje. Takođe se više ne pominje ni atletska dvorana. Rekonstrukcija gradskog stadiona je započeta i nije dovršena. Tzv. Gradska kuća na mestu nekadašnje robne kuće “22. decembar“ takođe nije dovršena, postoji samo šminka u vidu nove fasade. Nije započeta ni izgradnja najavljenog keja pored Ravanice, a regulacija Ludog potoka, kao i kompletnog toka Ravanice je delimično i ofrlje odrađena. Najavljeno rešavanje problema vezanih iza infrastrukturu u mnogim delovima grada i u mnogim selima nije ni započeto i tek ponešto se uvek počinjalo kao deo predizborne kampanje. Rekonstrukcija Železničke stanice je započeta, ali tempo radova je nedopustivo spor, a i samo pitanje statusa stanice još nije najjasnije jer je trasa najavljene brze pruge Beograd – Niš odavno izmenjena izgradnjom novog železničkog mosta i novih koloseka koji spajaju Jagodinu i Paraćin čime se Ćuprija našla izvan pomenute trase postavši u neku ruku železničko slepo crevo Pomoravlja. Bacanje para ne novogodišnje koncerte je posebno negativna stvar jer opština zaista nema nikakve koristi zbog toga što nema nikakve prateće događaje i turističke atrakcije koje bi doprinele da ljudi koji dolaze u Ćupriju za Novu godinu što više troše novac.
Tu je i nezaobilazna kocka spoticanja u centru grada o kojoj bi moglo da se piše nadugačko i naširoko. Ali u najkraćem, to je jedan od najbesmislenijih poduhvata ove vlasti za koje nema nikakvog opravdanja zbog bacanja ogromne količine novca na nešto što ne izgleda lepo, što je potpuno beskorisno, a u mnogome i ugrožava bezbedno kretanje ljudi. Bacanje para ne nepotrebne trgove, nerešeni problemi saobraćaja u gradu, pogotovo tranzita su još od neke od loših stvari koje su odlika (ne)rada ove lokalne vlasti. Ne treba zaboraviti i “put za nigde“ koji je izgrađen u Starom Selu u Bigrenici (prekida na visoravni usred nedođije).
Postoje stvari koje lokalna vlast predstavlja kao nekakva svoja dostignuća iako su to samo obaveze vlasti, a ne nekakvi neviđeni podvizi. Renoviranje osnovnih i srednjih škola, obezbeđivanje opreme regionalnom zdravstvenom centru, sređivanje postojeće gradske infrastrukture nisu nikakvi posebni uspesi već obaveze, tj. servis lokalne vlasti, ali i vlade Srbije u službi građana. Takođe, ni šminka u vidu sređivanja parkova i drugih javnih površina, asfaltiranje ponekog sokačeta nije nikakav podvig jer se klupe i staze u parkovima ne jedu, niti građani od toga imaju bilo kakvu veliku satisfakciju. A asfaltiranje postojećih regionalnih puteva nisu zasluga i uspeh sadašnje lokalne vlasti jer te radove finansira država, a ne lokalna samouprava. Sve to posebno se NE RAČUNA kad se to radi u sklopu predizborne kampanje (to je zloupotreba državnih resursa, tj. novca građana Srbije u cilju reklamiranja jedne stranke). Treba napomenuti da su sela zapostavljena u popriličnoj meri i da su gotovo sve stvari koje su tamo urađene samo posledica ličnih inicijativa pojedinaca praćenih finansiranjem od strane naše dijaspore.
Priča o ćuprijskoj privredi je takođe jedna od tema gde se lokalna vlast nije proslavila bez obzira na dolazak nekoliko stranih firmi. Mnogo toga je pod velom tajni jer ako pitate Ćupričane i stanovnike ćuprijskih sela, možete primetiti da većina nije obaveštena o tome kakvi su uslovi rada u tim stranim fabrikama što pokreće sve češće priče da se tamo ne zapošljavaju Ćupričani ili da smo dobili neke nove Ćupričane u veoma kratkom vremenskom periodu. Domaća privreda (pogotovo mala privreda) u Ćupriji je u ozbiljnoj stagnaciji, a sa njom su stagnirale i trgovina, uslužne delatnosti, kao i ugostiteljstvo. Naravno da odavno nije tajna da u Srbiji poslovanje domaćih privrednika zavisi političke podobnosti i političkih veza sa nekom vladajućom strankom. Da se ne lažemo, poslovanje na osnovu partijske podobnosti postojalo je i za vreme Miloševića, i za vreme DOS-a, i za vreme Koštunice, i za vreme Tadića, nije to Vučić izmislio. Oduvek je politička podobnost bila prečica za uspešnije poslovanje, ali ovolika kontrola kadrova i provera političke podobnosti svakog pojedica kao što to sada za vreme Vučića, tj. naprednjaka nije bila nikad i ne verujem da postoji čak ni u Severnoj Koreji koju mnogi uzimaju kao negativan primer izostanka demokratije, slobode misli i slobode govora. Ko nije deo pomenute priče ili ne može da posluje, ili se ozbiljno ometa u svom radu. Ćuprija nije izuzetak tih Vučićevih pravila poslovanja i Vučićevih parametara nečije sposobnosti i kvaliteta. Jer po Vučićevom, tj. naprednjačkom kantaru, ako nisi pristalica naprednjačke vlasti i njihovih satelita, ti si po automatizmu: tajkun, kriminlac, lopov, nestručan, neradnik, lenčuga, nesposobnjaković, glupak. Eto, valjda je Draginja Vlk simbol naprednjačkog poštenja, naprednjačke pameti, naprednjačke sposobnosti i stručnosti.
A i kad domaći privrednici dobiju mogućnost da konkurišu za neki posao, moraju maksimalno da obaraju cene i onda ništa ne ostaje za radnike. U takvoj situaciji, bez dobijanja subvencija koje dobijaju strane firme, bez povezivanja sa tim istim stranim firmama koje posluju ovde, domaća privreda je osuđena na propast ili u najboljem slučaju na puko preživljavanje. Na priču o domaćoj privredi treba nadovezati i polje obrazovanja na kome se slabo šta radilo jer opština nije nudila nikave programe, niti novčane stimulacije za obuke, kurseve i različite prekvalifikacije pre svega nezaposlenih građana, a koje bi mogle da podstaknu pokretanje većeg broja manjih preduzeća, povećale broj zanatlija i zanatskih usluga i tako podigle lokalnu domaću privredu.
Lokalna vlast mora da bude servis svih građana, a ne samo članova i simpatizera SNS-a, kao i onih koje potkupe da budu megafoni za njihove interese (metar asfalta, male pare, sitne usluge da se premosti život ne dugoročno nego tek na dnevnom nivou ili što bi Ilija Čvorović rekao: “Za male pare ste se prodali!“). Svih ovih godina smo svedoci ponašanja da nadležni nisu nadležni za mnoge probleme na koje se žale građani Ćuprije. Još od problema sa poplavama 2014. godine, opštinska vlast nije na usluzi svojim građanima, bilo da je u pitanju problem sa vodosnabdevanjem, kanalizacijom, divljom gradnjom, deponijama, krađama, zapošljavanjem, obrazovanjem, raznim socijalnim problemima. Naravno, za sve propuste tokom poplava 2014. godine se mora imati razumevanja jer se Ćuprija zaista nije dugo bila susretala sa takvim nepogodama, a i predstavnici naprednjačke vlasti tada nisu imali dovoljno iskustva da se snađu u svemu tome. Nisu uspevali da se snađu ni ljudi koji su bili u politici decenijama, a kamoli da se snađe neko ko je tada bio manje od godinu dana na vlasti. Međutim, za sve što je lokalna naprednjačka vlast radila posle jeste gledanje samo ličnih interesa pojedinaca i ignorisanje potreba građana, bezobzirno negiranje onog što nije urađeno, a sve to praćeno sprovođenjem dvostrukih aršina i represije nad neistomišljenicima u vidu vređanja, pretnji i omalovažavanja. Čak i pojedine inicijative pojedinaca ili grupa, lokalna vlast je smtrala kao uvredu i ugrožavanje njihovog položaja. Može se uzeti primer Organizacije Reakcija gde je prvo ignorisana njena inicijativa o određivanju opštinske novčane naknade za novorođenčad, a njen pokušaj povezivanja osnovnih i srednjih škola sa fondacijom Aleka Kavčića je naišla na ozbiljne sabotaže pre svega od strane stranačkih prvoboraca zaposlenih u tim školama. Mnoge druge ideje iste organizacije su takođe dočekivane “na nož“ od strane lokalne vlasti. I uopšte svaka kritika ove vlasti je propraćena jednom sada već poznatiom lokal-naprednjačkom mantrom “da je lako kritikovati vlast iz svojih udobnih fotelja“.
Turizam, ugostiteljstvo, a pre svega noćni život jesu merilo kvaliteta života u jednom gradu, a to se vidi i po broju ugostiteljskih objekata kao i posećenosti istih. Ako se pogleda kako je to izgledalo pre 10 godina, a kako sada, vidi se da je grad pust, da je sve manje ljudi na ulicama i u ugostiteljskim objektima čak i kad je lepo vreme, a pogotovo leti. Uostalom, ako nečiji lični utisak vara, ne vara zvanična statistika. Za vreme ove naprednjačke vlasti, broj stanovika je dramatično opao što pokazuju rezultati poslednjeg popisa. Prema podacima RZS, po popisu iz 2011. godine opština Ćuprija je imala 30 545 stanovnika, a po popisu iz 2022. godine 25 663 – dakle, gotovo 5 000 stanovnika manje nego za vreme prethodne vlasti. A rezultati poslednjeg popisa takođe pokazuju da ima više hiljada onih koji su samo na papiru stanovnici opštine Ćuprija jer su na privremenom radu u inostranstvu, a neki su u većim gradovima Srbije, pre svega u Beogradu. Da li je to ekononski tigar? Da li je to grad koji je idealan za investicije? Naravno da nije. To više nije grad nego svratište, kao nekadašnji karavansaraji iz vremena Osmanlija. A to što pred izbore 2023. godine u opštini koja gubi stanovništvo u biračkom spisku ima 28 470 građana što je za nekoliko hiljada više nego što pokazuju rezultati prošlogodišnjeg popisa, to je posebna tema.
1 – https://twitter.com/Neguj_mo_srbski/status/1296754360769282050
2 – https://www.ekapija.com/news/2696882/cuprija-dobija-novi-most-na-velikoj-moravi-tender-za-izgradnju-2021-foto
Ostavite odgovor