Jelena Jelić Psihoterapeut: Najgori, a mogli bismo biti najbolji

Oktobar je i mesec mentalnog zdravlja i praksa je od nedavno da se organizuju aktivnosti koje promovišu zdrave načine borbe protiv stresnog života. Ćuprija je gradić koji prema svojim mogućnostima prati ove trendove – drugim rečima ne radi ništa, ili radi toliko malo da je to nevidljivo gradjanima i deci. Reklo bi se da je razlog tome miran i spokojan život koji vode žitelji ovog šarmantnog i jedinog grada na obali Velike Morave. Da li je zaista tako? Da li mi nemamo samoubistva, porodično nasilje, psihičko i fizičko zlostavljanje, mobing?

Statistika, koju ovog puta namerno neću da koristim jer ona često služi da šokira javnost bez neke praktične upotrebe, pokazuje da nikako ne zaostajemo za većim gradovima u Srbiji. Duboko smo nesrećni, poraženi, bezvoljni, obespravljeni i što je najbitnija opservacija iz psihoterapeutske prakse – ne volimo sebe.

Nemoral, kriminal, poročan stil života i čekanje da ovaj život prodje ukazuje da smo pristali ili prihvatili mentalitet zatvorske kasabe. Čurpija je zatvor za njene stanovnike, i oni kao da čekaju da kazna prodje i njihovi životi ponovo budu u njihovim rukama. Drugim rećima – da se što pre i kako znaju dokopaju neke zapadnoevropske države gde će imati mogućnost da od svog rada žive i time daju smisao svom životu. Ali se naravno kao i svi povratnici u zatvoske ćelije, i oni koji su na privremenom radu u inostranstvu redovno vraćaju svom gradu i stvaraju mouzoleje svoje patnje iz tudjine. Kako se ovom malom industrijskom gradiću , koji ima bogatu istorijsku i kulturnu vrednost dogodilo , da zaboravi zdrave vrednosti? Kako nam se dogodilo da su nam bitnije banalne šarene fontane, a ne Dom zdravlje ili škole, vrtići?

Žitelji Čuprije, oni koji su ovde rodjeni ili se ovde doselili, su pritom i marljiv narod, strpljiv i skroman. U ovom malom gradiću je osnovana medju najstarijim školama u Srbiji, ovde je na daleko poznata škola za muzilke talente…

Vi dodajte sve što smatrate autentičnim za ovaj grad. Vrednosti koje retko ko ima treba prigrliti i ponovo zavoleti, bez kritike i osude. Samim tim ponovo zavoleti sebe i svoje komšije, prijatelje, rodjake. Život je fenomen veći od nas samih i on traži suštinu i kvalitet. Naš zadatak je da osmislimo cilj i put kojim koračamo uvek imajući na umu kako to utiče na širu zajednicu.

Jelena Jelić Psihoterapeut