Ćao svima, vaš Navoj Ćivas piše.
Danas ću vam reći nešto o slobodi govora i demokratiji.
Sloboda govora i demokratija su mnogo stvari, ali umesto da pričamo o tome šta jesu ili šta bi trebalo da budu, hajde da se koncentrišemo na ono šta sloboda govora i demokratija nisu.
Za početak, sloboda govora i demokratija nisu govor mržnje, pretnje, pozive na nasilje ili bilo koju vrstu zapaljive retorike sa ciljem zastrašivanja sagovornika. Dakle, sloboda govora i demokratija nisu manipulisanje strahom. Ovo je jedan od razloga zašto se ljudi klone političkih razgovora i izjašnjavanja jer, jednostavno, količina stresa nije vredna toga. Takođe, „lepe“ želje i nadanja, poput „bilo bi dobro da ti padne klavir na glavu“ ili „trebalo bi da padneš niz liticu“ su neprihvatljive. Bilo kakvo pominjanje potencijalnih nanetih ili slučajnih povreda u budućnosti nije prihvatljivo i stvarno nije teško za razumeti zašto. Zatim, verbalno zlostavljanje, omalovažavanje, ponižavanje, oduzimanje dostojanstva i lišavanje ljudskosti, nagovaranje na samopovređivanje, lažno optuživanje, diskreditacija na osnovu porekla, seksualnosti, dela roditelja i dece ili bilo kakav drugi napadi (da, napadi) na ličnost nisu dozvoljeni. Nažalost, dosta mehanizama zlostavljanja je ukorenjeno u našu kulturu tako da su neki od nas vaspitavani pogrešno u start tako što su sociopatske i psihopatske pojave i osobine predstavljene kao hrabrost, kuraž, čast, moral i tako dalje i, kao takve, negovane kod pojedinca od malih nogu. Iako je to na nivou individue, individualci čine deo jednog društva i bilo bi idealno da svi imaju iste vrednosne sudove i istu percepciju dobrih i loših reči i radnji.
Ako imate problema da identifikujete gorepomenute pojave, ako pokušavate da im date neko novo ruho ili ako jednostavno smatrate da su pomenute pojave ispravne, bojim se da treba da konsultujete psihologa, a možda i psihijatra. I ovo ne kaže Navoj Ćivas da vas vređa već kaže nauka. I to nije nikakva sramota jer kao i svi drugi organi na telu, i duša se troši i trpi oštećenja tokom života. Nema zdravih, samo nepregledanih.
Sledeća stvar koje sloboda govora i demokratija nisu je iznošenje netačnih informacija ili informacija koje, najblaže rečeno, nemaju utemeljenje u nauci ili joj otvoreno prkose. Istinitost informacije ne zavisi od političkog opredeljenja ili karakteristika izvora informacije već od činjenica i dokaza. Činjenicama, dokazima i zaključcima bi trebalo da se bave policija, sudstvo, istoričari i slične instance, a ne opskurni Youtube kanali sa samozvanim doktorima i naučnicima. Takođe, sve nauke imaju svoje metode, tako da je neispravno agrumentovati saznanja bilo koje nauke bez poznavanja tehnike istraživanja. Otvaranje agrumentacije sa „svi znaju“,„opšte je poznato“ i „istraživanja pokazuju“ su prevarantske tehnike namenjene stvaranju utiska kod slušaoca da je neinformisan ili neobrazovan – iako mu se, zapravo, servira nešto što u većoj ili manjoj meri niti je opšte znanje niti je uopšte istina. U sve ovo spada i proizvoljno, „odokativno“ navođenje procenata bez ikakvog prethodnog istraživanja na relevantnom uzorku, a ukućani ili uzak krug prijatelja nekog pojedinca nisu baš najrelevantniji uzorak. Moramo postati društvo koje će slušati najpametnije i najracionalnije jer nas sve ostalo vodi u plemensku zajedincu – a nažalost, po onome što vidim, na dobrom smo putu da to postanemo.
Zatim, sloboda govora i demokratija ne podrazumevaju slobodno tumačenje i izmišljanje zakona. Ovo je možda i najopasnija zabluda vezana za slobodu govora i demokratiju, jer neki manje labilni među nama mogu napraviti ozbiljnu štetu misleći da rade nešto ispravno, bez ikakve krivične odgovornosti. Na ovo se nadovezuje i tumačenje međunarodnog prava i međunarodnih ugovora koje je Srbija potpisala sa drugim državama ili organizacijama. Na pamet mi pada notorna glupost, tačnije, ugovor koji je Srbija sklopila sa NATO po kome vojnici NATO pakta mogu da ubijaju koga hoće i kad hoće po Srbiji, bez da odgovaraju pred zakonom.
A ostao sam u kompletnom šoku kada sam na grupi na društvenoj mreži pročitao da, navodno, postoji zakon po kome možete uzeti stvar u svoje ruke i osobe koje vidite kao „teroriste“ likvidirati na licu mesta, bez ikakvog suđenja. Da odmah bude jasno, takav zakon ne postoji ne samo ovde već nigde na planeti. Čak ni u najokorelijim diktaturama, gde život ne vredi ni pet banki, ubijanje drugih ljudi nije zakonom propisano.
Naravno, sve je ovo obojeno rusofilskom, radikalskim i anti-zapadnim bojama, a da cela stvar bude još gora, administrator grupe, navodno demokratskog opredeljenja, nije video ništa problematično u takvom nastupu, opisujući ga kao slobodu govora i demokratiju, što dalje otvara pitanje odgovornosti za saučesništvo u vidu pružanje platforme na kojoj će se otvoreno izmišljati i tumačiti zakoni, i zbog čega neko, eventualno može biti povređen.
Takođe, treba napomenuti da administrator ne samo da nije odgovorio na moju poruku, već me, u isto vreme, i aktivno ignoriše i od mene pravi nekog „fašistu“ i čoveka kome „smeta drugačije mišljenje“ i koji bi „izbacio sve iz grupe“, što je, logično, sušta suprotnost njegovim pacifističkim viđenjima sveta. To je, takozvano, pravljenje strašila, odnosno neke tamo figure koja će biti idealna meta za naše napade. Ona će biti sve što mi mrzimo i protiv nje ćemo uvek imati argumente. Ukratko, dobro je da imamo njega za administratora, neki drugi bi pokrali 619 miliona i ukinuli bi vam slobodu vređanja i izmišljanja.
Upravo takav nedostatak podrške, želje za borbom pa i znanja sa vrha zajednice (u ovom slučaju grupe na društvenoj mreži) omogućava nasilju da nesmetano buja. I treba napomenuti da pomenuti događaj nije jedini primer gde adminu neuspešno skrećem pažnju na nasilje, a on od nasilja pravi nešto lepo, divno i nevino svima znano. Dokle god ne rešimo da osudimo nasilje uvek i svuda, nezavisno od toga ko ga čini (kum, rođak, drugarica, školski), nećemo moći napred. Sitni, lični interesi su ispod interesa javne bezbednosti i javnog zdravlja, a terapije i lečenje nisu nikakva sramota već briga o sebi i ne smeju se izvrgavati ruglu i koristiti u svrhe ponižavanja i diskreditacije sagovornika.
Do sledećeg čitanja,
Navoj Ćivas
Ostavite odgovor