Ćupričani vole da kažu da je Ćuprija grad atletike i muzike. Ti epiteti koje je grad dobio otvaranjem Škole za muzičke talente, kao i zahvaljujući pokojnom profesoru Aleksandru Petroviću, tvorcu brojnih velikana srpske atletike, poslednjih par decenija mu sve manje pristaju. Prošlo je već mnogo godina otkad je Ćuprija dobila pogrdni nadimak “tunel između Paraćina i Jagodine“. Taj nadimak je bio jedna od omiljenih floskula korišćenih tokom izbora 2012. godine, kada su tadašnje opozicione partije i grupe u svojim predizbornim govorima obećavale da Ćuprija neće više biti taj tunel, ako dođu na vlast. Krajem 2023. situacija se nije okrenula u korist Ćupričana, tunel je sve mračniji i nije neka uteha što Ćuprija nije više samo tunel između dva susedna grada već je postala deo jednog dužeg tunela koji se prostire duž cele doline Velike Morave.
Trenutnu vladajuću naprednjačku garnituru, koja vlada Ćuprijom preko 10 godina sa kozmetičkim izmenama u vidu rotiranja istih ljudi na različite funkcije i sa tek ponekim novim licem, možemo opisati sa: malo uradili, manje započeli, a najmanje završili. Jedino im nije manjkalo bezobrazluka, sujete, agresivnog ponašanja, organizovanja javnih hajki na neistomišljenike, ali i zloupotreba državnih institucija u cilju zaplašivanja, maltretiranja, pretnji i kažnjavanja protivnika vladajućeg režima. O svemu lošem što (ni)su uradili tokom svoje vladavine u Ćupriji iz ulice 13. oktobra broj 7 mogao bi da se napiše poduži feljton.
Predstojeći lokalni izbori su još jedna prilika da se vidi da li Ćuprija ima neke druge i nove ljude koji mogu makar da prekinu agoniju ovog grada. U startu ove predizborne kampanje je neophodno ukazati na neke veoma važne stvari. Mnogo je onih koji to ne shvataju i ne znaju gde bi trebalo deliti dešavanja na lokalu od dešavanja na republičkom, a gde se stvari koje se tiču republike, tiču i lokala. Nešto što na republičkom nivou deluje neprihvatljivo, na lokalu često može biti poželjno, ponekad i neophodno. To se posebno tiče odnosa opštinskih odbora stranka. Važno je napomenuti da ni teme na lokalu ne bi trebalo da budu one iz oblasti geopolitike, već samo ono što se tiče naše opštine jer u ćuprijskoj priči nisu bitni Rusi, Amerikanci, Kinezi, EU, NATO već problemi i stanje u opštini.
Kakvi god da smo, koliko god da se mnogi međusobno ne podnose, postoje stvari koje se tiču bukvalno fizičkog opstanka svih ovde i to su stvari koji su iznad bilo koje ideologije i ličnih stavova. Tada prestaje da bude bitno sve što je izvan atara opštine Ćuprija, kao npr. da li je neka stranka za ulazak ili protiv ulaska u EU. Samo je bitno da li se želi dobro ili loše Ćupriji. Ćupričani moraju sami da se izbore za novu vlast. Promene sigurno neće doneti, niti će probleme vezane za privredu, institucije ili infrastrukturu rešiti neki Džim iz Milvokija, Ben iz Šefilda, Hans iz Manhajma, Manuel iz Sevilje, Žan iz Abervila, Mihail iz Jekaterinburga ili neki Jao Li iz Šangaja. Ćupriji promene mogu doneti samo oni koji žive od Dvorice do Kovanice, od Mijatovca do Senja, od Zmiča do Krušara.
Neophodno je da svi opštinski odbori opozicionih stranaka (SSP,. DS, NPS, NS, Dveri, Zavetnici) javno obećaju da neće posle izbora ulaziti u koaliciju na lokalu sa strankama koje su na vlasti na republičkom nivou (SNS, SPS, JS). Zatim mora postojati pakt o međusobnom nenapadanju između opozicionih stanaka. Ideološke razlike i lične razmirice se moraju ostaviti po strani tokom predizborne kampanje. Ovo posebno važi za odnos između suverenističkih i proevropskih stranaka, ali najviše između Narodne Stranke i nekadašnjih članove iste, a sada članova Narodnog Pokreta Srbije. Sve mora da bude podređeno rušenju lokalne vlasti i bilo kakvi lični obračuni i prepucavanja među članovima i pristalicama opozicionih stranaka samo idu u korist sadašnje opštinske vlasti. Ako se već ne može zajedno u jednu opozicionu kolonu, onda da makar svi idu jedni pored drugih jer svi imaju isti cilj – promena vlasti u Ćupriji.
Još jedna bitna stavka je definisanje opozicionog ponašanja i delovanja. Ćuprija je malo mesto, “svako svakog zna“ i samim tim je nemoguće da ne postoji komunikacija između onih koji su za ili protiv ovog režima. Postoje neki koji napadaju Vučića i SNS, a veličaju pojednnce iz opštinske vlasti jer su prijatelji sa njima, a ima i nekih koji su protiv lokalne vlasti, ali nisu protiv Vučića i naprednjaka. Sve su to stvari koje ozbiljno ometaju opoziciju. Ako neko sebe smatra predstavnikom ili glasačem opozicije, u predizbornoj kampanji, ne sme da odvaja pojedince iz opštinske vlasti od vladajuće stranke, pravadajući takvo ponašanje prijateljstvom i višegodišnjim druženjem. Na kraju krajeva, njih je Vučić postavio tu gde jesu, nisu oni iznad njega u stranačkoj hijerarhiji. Isto ne može se biti opozciija lokalnom odboru SNS-a, a govoriti u superlativima o Vučiću. Takođe, svaka opoziciona stranka mora imati na umu da ne sme da se odriče tzv. krezube Srbije, tj. u ovom slučaju “krezube Ćuprije“ jer je svaki glas bitan i bitno je naći načina da se ta “krezuba Vučićeva Srbija“ okrene protiv Vučića, a samim tim i protiv ćuprijskih naprednjaka.
Ovu kampanju moraju izneti ljudi koji umeju odmereno i jasno da govore, koji umeju da ukažu na prave probleme koje muče građane opštine Ćuprija i da predlože konkretna rešenja i ideje, a ne da bacaju gomilu praznih floskula koje su samo prenesene reči iz centrala stranaka koje predstavljaju. Na lokalu se glasa uvek više za čoveka, a manje za stranku koju neki pojedinac predstavlja. Ovo treba da bude kampanja gde neće do izražaja dolaziti oni koji drže zapaljive govore u kojima se govori mnogo, a ne kaže se nipta, već su potrebni oni mudri koji malo govore, a mnogo kažu. Svaka od opozicionih stranaka mora da bude skup ljudi gde nema pojedinaca koji mogu da pokleknu pred pretnjama i ucenama vlasti. Nijedan opštinski odbor bilo koje opozicione stranke nema luksuz da u borbi protiv ovog režima ima u svojim redovima kolebljivce kojima je lako uterati strah u kosti već mora imati ljude koju spremni na svaki vid obračuna i koji su sposobni da izdrže sve pritiske. Građani Ćuprije nemaju više tolerancije za one stranke i pojedince koji deluju kao opozicija u predizbornoj kampanji, a nakon izbora prelete u redove vladajuće stranke ili prave koaliciju sa napednjacima (ali i socijalistima). Takav primer smo imali na izborima 2020. godine kada su odbornici SPAS-a, u tom trenutku opozicione partije u Ćupriji, prebegli u redove vladajuće Srpske napredne stranke i pre nego što je uradio i Aleksandar Šapić na republičkom nivou.
Zato je važno da svaki opštinski odbor opozicionih stranaka bude na vezi sa svojim centralama i da unapred zatraži zaštitu za svoje članove i aktiviste, pogotovo za one koji će biti kontrolori na glasanju jer opštinski odbori stranaka vladajuće koalicije (nije samo SNS, ne zaboravite da su tu i SPS i JS) sigurno neće birati sredstva da obezbede većinu u ćuprijskoj opštini, ali i na republičkom nivou. I pre početka kampanje je počelo potkupljivanje, ucenjivanje i zaplašivanje građana Ćuprije, podmetanje njihovih raznih provokatora i svakako da će toga biti sve više kako se kampanja bude zahuktavala. Moraju sve opozicione stranke biti spremne na svakakve neprijatnosti i sabotaže, a takođe ni mnogi građani neće biti pošteđeni svega onoga što ima za cilj prisiljavanje što većeg broja građana da glas daju Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci ili eventualno njihovim koalicionim partnerima. Ne sme se zaboraviti da je Socijalistička partija Srbije (sa svojim koalicionim parterima) dugogodišnji tas na vagi koji donosi pobedu na izborima Aleksandru Vučiću i koji predstavlja najjači oslonac naprednjacima da bi opstajali na vlasti. I taj krak naprednjačke hobotnice valja preseći jer je to dvostruka opasnost po sve opozicione stranke u Ćupriji – konkurencija u borbi za vlast (vreba iz prikrajka da bude vlast umesto sadašnje vlasti), ali i da bude potencijalni koalicioni partner naprednjaka na lokalnom nivou.
Posebna pažnja se mora obratiti na sve bukadžije i provokatore u toku predizborne kampanje. Iako to nije u duhu demokratije, poželjno je da ovakvi ne budu članovi nijedne opozicione stranke ili ako su već članovi da im se ograniče bilo kakve stranačke aktivnosti i javni istupi. Potrebno je da predsednici opštinskih odbora opozicionih stranaka apeluju na administratore svih (opozicionih) grupa i stranica da privremeno zabrane mogućnost komentarisanja svim lažnim i provokatorskim profilima koji samo podstiču vređanje i međusobna prepucavanja, a poželjno je i banovati ih i prijavljivati te iste profile jer svaka njihova aktivnost predstavlja podmetačinu od strane stranaka vladajuće koalicije i nanosi štetu opozciji.
Da se razumemo, nijedna opoziciona stranka nije idealna, nisu idealne ni njihove stranačke vođe, niti su idealni ni oni koji ih predstavljaju na lokalu. Međutim, glas za bilo koju opozicionu stranku u Ćupriji, nebitno da li je to leve ili desne orijentacije jeste makar glas nade za Ćupriju. Nije svaka promena garancija da će odmah biti bolje, ali je bolje menjati dok ne postane bolje nego dozvoliti da sve bude isto ili još gore nego što je sada. Ne treba se unapred bojati potencijalnih izdajnika i preletača. Ko bude to uradio posle ovih izbora, završiće političku karijeru zauvek. A Ćupričani ne mogu i ne smeju više da čekaju promene u Beogradu, tj. na državnom nivou da bi dobili ovde novu opštinsku vlast. Smena vlasti u Ćupriji ne počinje u Beogradu, rušenjem Vučićevog režima na Adrićevom vencu 1 ili u Nemanjinoj 11 nego se rušenje Vučićevog režima započinje smenom ćuprijskih naprednjaka. Vučić će pasti kad počne da gubi jednu po jednu opštinu. Hajde onda da Ćuprija bude jedna od onih prvih u kojoj je SNS izgubio vlast. Građani Ćuprije su na potezu.
Ostavite odgovor