(FOTO: SSP Ćuprija)
Političar je rekao da je ušao u politiku jer je želeo da učini nešto dobro građanima i on je stvarno učinio nešto dobro, a i građanima će možda jednog dana…
Postoji jedna stara izreka: Bolje džabe sedeti, nego džabe raditi. A ima i ona: Kuća se gradi od temelja, a ne od krova. Početkom 2022. godine opštinska vlast je odlučila da započne rekonstrukciju dela Karađorđeve i dela Kursuline ulice kao deo većeg projekta, a to je kompletna rekonstrukcija centra grada, pravljenje pešačke zone od nekadašnjeg Doma JNA do ugla ulice Milice Cenić. Radovi su (slučajno ili ne) počeli neposredno pre početka predizborne kampanje za parlamentarne i predsedničke izbore koji su se održali aprila 2022. godine. Kao izgovor za ovo predizborno rekonstruisanje dela Karađorđeve ulice bila je priča da je lokalna vlast konačno dobila rešenje za problem bezbednosti saobraćaja koji se odvija između Gimnazije i OŠ “Đura Jakšić“. I onda se Ćupriji desila kocka spoticanja i sa njom žardinjera razdora o kojima se svakodnevno govori.
Dve glavne ulice u Ćupriji (Kneza Miloša i Karađorđeva) koje se nastavljaju jedna na drugu, tj. koje su spojene Mikićevim mostom, predstavljaju deo regionalnog puta IIA reda, broj 158 (od Ralje do granice sa Severnom Makedonijom) što predstavlja jednu od par alternativnih ruta najvažnijoj saobraćajnici u Srbiji, a to je auto-put od Horgoša do Preševa. To je jedan od najastarijih puteva na Balkanu vekovima unazad, bio je deo nekadašnjeg rimskog vojnog puta (Via Militaris), odnosno Carigradskog druma. Pravo je pitanje za opštinsku vlast je zašto nije problem bezbednosti saobraćaja rešen kao što je to urađeno pored Tehničke škole? Tu je postavljen prevoj, tj. ležeći policajac sa pešačkim prelazom, pored toga su postavljeni radari za merenje brzine, kao i poprečne trake za usporavanje saobraćaja. Zbog čega to nije urađeno u centru grada gde u blizini pomenutih škola postoji raskrsnica regulisana semaforima pa samim tim nije u toj meri ugrožena bezbdednost pešaka, pre svega dece kao što je to bilo ispred Tehničke škole ili OŠ “Vuk Karadžić“? Zašto se postavljala kocka i žardinjera na regionalnom putu gde ne sme biti nikakvih ozbiljnih prepreka za nesmetano i brzo odvijanje saobraćaja? Ne treba zaboraviti da je da je kocka postavljena pogrešno jer su delovi koji su na vrhu trebalo da idu u zemlju. Vožnja po takvoj podlozi je opasna što zbog mehaničkih kvarova koje nastaju kao posledica prevelikih vibracija, što zbog slabog prijanjanja točkova tokom vožnje po kiši, snegu i ledu. A tek žardinjera (popularno pojilo za volove ili predimenzionisana saksija) ometa i ozbiljno ugrožava učesnike u saobraćaju jer svima potpuno smanjuje vidljivost. Kome je bilo u interesu da se radi nešto što nije ni lepo, a ni funkcionalno, tj. kome je u interesu bilo nepotrebno trošenje novca (postavljanje kocke je koštalo 18 611 dinara po metru kvadratnom, a postavljanje žardinjere 50 629 dinara po metru dužine – izvor: Centar za razvoj Pomoravlja)? Što bi mnogi u šali rekli, čemu ovo služi, a uz to i ne radi.
(FOTO: SSP Ćuprija)
Da bi se zaokružila priča o ovom projektu koji je izazvao veliko nezadovoljstvo građana i brojne polemike, kao sagledavanje šire slike kako (loše) radi lokalna vlast, potrebno je pomenuti još neke stvari. Prva je most na Velikoj Moravi čija se gradnja najavljuje godinama unazad, ali nema ni traga od početka radova pa je taj projekat još jedan u nizu od onih koji predstavljaju pravo zidanje Skadra. Interesantno je da nacrt novog mosta, tačnije novih mostova i obilaznog puta koji bi spojio industrijske zone Paraćina i Jagodine preko Ćuprije postoji još od početka sedamdesetih godina 20. veka kada je pravljen ćuprijski generalni urbanistički plan, ali da se sa realizacijom tog projekta (i varijacijama istog) nije krenulo već 50 godina. Sve je manje-više povremeno ostajao samo deo predizbornih obećanja raznih vladajućih garnitura tokom prethodnih decenija.
Izgradnja novog mosta preko Velike Morave, koju vlast već nekoliko puta najavljuje, prema novom planu dovela bi do izmeštanja saobraćaja iz centra grada i preusmeravanje na Kursulinu ulicu čime bi se otvorila mogućnost za izgradnju pomenute pešačke zone u Karađorđevoj ulici i promena namene već postojećeg mosta, popularnog Žućka. Ono o čemu opet ne razmišlja opštinska vlast, a sa njom i njeni nadređeni u Beogradu (postojeći most je deo pomenutog regionalnog puta, broj 158) jeste da izgradnja samo novog mosta nema smisla ukoliko se pored njega ne izgradi i obilaznica oko Ćuprije jer su ćuprijske ulice već odavno preopterećene teretnim saobraćajem, tj. nisu predviđene da podnesu povećani protok vozila koja imaju veliku nosivost. Uz to, ulica Danila Dimitrijevića zaista nije predviđena da iznese teret pojačanog saobraćaja jer predstavlja usko grlo između Moravskog parka i okolnih zgrada (kuće, stambene zgrade, crkva, opštinski zatvor). Isto tako namena popularnog Žućka ne bi smela da bude potpuno promenjena i da on bude namenjen isključivo za pešake i bicikliste. U redu je da se zabrani kretanje motornih vozila, ali bi svakako Žućko trebalo da ostane kao nekakv bajpas i alternativni prolaz uz specijalnu dozvolu za sanitetska vozila, policiju, vatrogasce i vojsku. Jer zamislite zastoj na novom mostu i u uzanoj ulici Danila Dimitrijevića, a da se tu nađe sanitetsko vozilo koje ne može da prođe, a mora da ide za Jagodinu ili da dođe iz Jagodine u ćuprijsku bolnicu.
Da, odlično je što je izgrađena nova industrijska zona, u redu je izneti ideje i praviti planove u vezi sređivanja centra grada, ali bilo kakva gradnja u gradskom jezgru koja utiče na saobraćaj povlači i neophodnost obilaznice i omogućavanje olakšanog tranzita, a samim tim se olakšava rešavanje svih drugih problema i realizacije pokrenutih i najavaljenih projekata. Jeste da mnoge stvari nisu vezane samo za lokalnu samopupravu već se rešavaju u okviru resornih ministarstava, ali inicijativa počinje odavde, a ne u Beogradu. Uz dužno poštovanje drugih krajeva Srbije, ali Ćuprija je na jednoj od glavnih evro-azijskih magistrala i obilaznica oko grada uz najavljeni novi most na Velikoj Moravi mora da bude i jeste važnija za Srbiju od izgradnje bilo koje druge brze saobraćajnice u drugim delovima zemlje jer se preko regionalnih puteva koji se ukrštaju u Ćupriji, ali i u druga dva grada ovog pomoravskog trograđa (Jagodina i Paraćin) može lako doći u Rasinski, Šumadijski, Niški i Braničevski okrug. Jeste da takva obilaznica pored novog puta, nadvožnjaka i kružnih tokova iziskuje pored najavljenog izgradnju i drugog mosta preko Velike Morave (skretanje između Ćuprije i Mijatovca, npr. kod sale Sjaj i spajanje sa delom Resavske ulice, prim. aut.) kao i još jednog mosta preko Ravanice, ali raspetljavanje pomoravskog čvora mora da bude jedan od prioriteta svake vlasti (i lokalne, i republičke) jer će samo tako svi novoizgrađeni i svo novi najavljeni putevi onda imati smisla.
Sledeća stvar, koja je kao i novi most izgubljena u magli, jeste pitanje atletske dvorane i celog atletskog centra. Kao i preuređenje centra grada, izgradnja tih sportskih objekata je deo jednog šireg plana koji je podrazumevao i pravljenje ogromnog trgovinsko-industrijskog kompleksa pored auto-puta u zoni Dobričevo. Naravno, kao i za mnogo drugih stvari, opštinska vlast je još pre desetak godina na sva zvona najavljivala gomilu nekih projekata praćenih 3D prezentacijama prema kome bi Ćuprija u roku od 10-15 godina izgledala maltene kao Los Anđeles. Kada se pokrenula priča atletskoj dvorani, kompletan plan je uključivao rekonstrukciju Gradskog stadiona i gradnju atletske dvorane na mestu pomoćnog terena. Rekonstrukcija je podrazumevala izgradnju poptuno novih tribina i postavljanje nove atletske staze u skladu sa standardima koje propisuje Svetska altetska federacija (IAAF). Renoviranje stadiona je započeto i nije dovršeno. Izgradnja jedne tribine uz postavljanje atletske staze (pogrešno obeležene) ne može se smatrati uspešno odrađenim projektom jer je kompletni projekat predviđao izgradnju sve četiri tribine plus renoviranje i adaptiranje postojećeg trgovinskog prostora u ulici Cara Lazara. Ipak, bez obzira na to da li je rekonstrukcija poptuna ili delimična, može se u ovom trenutku postaviti pitanje rentabilnosti takvog objekta u gradu koji trenutno nema ni mnogo bitnijih stvari od sportskih objekata.
Ako se već pominjala izgradnja atletskog stadiona i dvorane, kao i održavanje međunarodnih atletskih mitinga, onda je trebalo znati da grad mora imati adekvatni smeštaj za sportiste, ali i turiste. Ćuprija je grad koji trenutno nema nijedan pravi hotel. Nekadašnji Hotel Ravno je odavno prevaziđen jer se nalazi u sklopu stambene zgrade sa vrlo malo mogućnosti za izgradnju objekata za neke druge aktivnosti osim smeštaja, a ni sama lokacija nije idealna jer je nemoguće izgraditi parking i prilazne staze na mestu gradskog trga. Kako god, novi hotel je potreban Ćupriji sa ili bez atletskog stadiona i dvorane. Pominje se da bi on mogao da bude izgrađen na mestu nekadašnjeg Doma JNA što opet povlači priču o pravljenju pešačke zone, a to usput povlači i izgradnju novih obaveznih parkinga u sklopu hotelskog kompleksa. Da li to znači da bi onda moralo se poseče drveće u parku, tj. da se ukloni park u centru grada, a možda sa njime i spomenik palim srpskim borcima u Prvom svetskom ratu? Sve u svemu, pravljenje pešačke zone, biciklističkih staza, izgradnja hotela, gradske kuće, sportskih objekata su stvari koje ne mogu biti urađene ukoliko se pre toga ne pokrene pitanje mosta (tj. mostova) i pomenute obilaznice oko grada.
Očigledno je da u se u Srbiji uvek stavljaju lični interesi (od vrha države do lokalne samouprave), kao i količina političke podobnosti i poltronstva naspram prioriteta i dugogorčnih ciljeva od kojih čitava zajednica ima dobit (pa i političari). Svakako da treba sređivati centar grada, svakako da su potrebne pešačka zona i biciklističke staze, ali ne može temelj da ostane nedovršen, a da se stavlja krov. Mora postojati redosled.
Za funkcionisanje jedne opštine i njen dalji razvoj potreban je temelj, a to je postojanje infrastrukture (saobraćajnice, vodovod, kanalizacija, elektromreža, gasovod). Potom je neophodno industrijsko i poljorivredno zemljište, odnosno potreban je prostor za kompletan razvoj privrede (domaći, ali i strani privrednici). Razvoj privrede (industrija i poljoprivreda) zadržava postojeće stanovništvo i podstiče doseljavanje novih ljudi. Sve to dalje povlači za sobom razvoj uslužnih delatnosti i trgovine (prvo razvijaš privredu pa onda otvaraš lance supermarketa, a ne obrnuto). Sa svim tim stavkama opština može dalje da razvija turizam i ugostiteljstvo (restorani, hoteli, moteli, seoski turizam), koji su na mnogo načina neodvojivi od kulture i sporta (ipak smo grad muzike i atletike), što znači neophodnost postojanja kulturnih ustanova i sportskih objekata, tj. renoviranje i izgradnju novih, sve u zavisnosti sa trenutnim potrebama. Upravo manifestacije vezane za kulturu, sport i turizam bi trebalo da budu ono što puni opštinski budžet, a samim tim se tako otvaraju nove mogućnosti ulaganja u nove projekte kao što je npr. to potpuno menjanje izgleda gradskog jezgra, izgradnja pešačkih i biciklističkih staza, parkova, izletišta. Dakle, temelj, pa prizemlje, pa sprat po sprat do krova, a ne čeprkanje po temelju i postavljanje jednog dela krova, a nema ni nosećih stubova, a kamoli celih spratova.
Prethodni pasus, priznaćete, deluje lepo i neki vodeći ljudi u opštini bi sad rekli da je to “kako mali Đokica zamišlja politiku“, ali sve to jeste obaveza svake vlasti i to nije neizvodljivo ukoliko sistem funkcioniše. I ne samo to, potrebno je da taj isti sistem bude dobar. Tu se dolazi do onoga što se zove greška u sistemu jer on niti funkcioniše, niti je u mnogim stvarima dobar. Nije dovoljno smeniti Vučića i njegov režim, nije dovoljno smeniti sadašnju opštinsku vladajuću garnituru. Treba menjati i sistem koji je u mnogim stvarima zaistan nakaradan jer se čak i za najmanju sitnicu ne pita lokalna samouprava nego Beograd. Bukvalno metar jednog sokačeta u bilo kom selu ne sme da se asfaltira dok ne stignu dozvole i sredstva iz Beograda. Ne radi se o regionalnim putevima koji su i nadležnosti JP „Putevi Srbije“, već o stvarima koje se tiču samo naše opštine. Pogledajte između ostalog i ovo asfaltiranje, popravljanje puteva i mostova po celom Pomoravlju, a sve van građevinske sezone i neposredno pred izbore. Gde su bili letos? Zašto nam služi lokalna samouprava, ako dolazi ministar Vesić da nadgleda asfaltiranje seoskih uličica i renoviranje seoskih domova kulture?
I sad ne bih da ispadne da branim ćuprijske naprednjake, ali činjenica je da su oni samo klimači glavom onog što im naredi Vučić i njegovi Sega-mega-ultra-gigatrend stručnjaci, a sve pod kontrolom raznoraznih biznismena, da ih tako nazovem, koji se kriju iza Vučićevog imena. Dovoljno je kao primer prethodno navedenog uzeti pismo Aleksandra Papića upućeno Aleksandru Vučiću. S druge strane, ćuprijske naprednjake ne abolira to što nemaju svoje JA već deset godina jer od tog njihovog beskičmenjaštva, ali i nesposobnosti, nestručnosti i neznanja (ali i bezobrazluka i bahatosti) samo oni imaju ličnu korist, a svi ostali građani Ćuprije štetu. Svi ćute zarad državnog posla (verujem ja da je lepo na državnim jaslama) i ne smeju da pisnu pred Vučićem koji sa njegovim “Država, to sam ja“ ponašanjem misli da može da bude sve: od predsednika i premijera države do kafe kuvarice u seoskom domu kulture. A onda nama ovde prodaju prazne priče istovremeno kidišući kao besni psi zajedno sa svojim jeftinije ili skuplje plaćenim glasnogovornicima (neki to rade i volonterski) na svakog ko ukazuje sve na njihove pogrešne poteze (pročitati tekst Ivana Miloradovića, koji je objavljen na Glasu Ćuprije, o rekonstrukciji jedne ćuprijske ulice, prim. aut.).
Ćupričani bi trebalo da se uzmu u pamet, da dobro razmisle ko bi trebalo da vodi grad. A oni koji žele da vode ovaj grad bi morali da budu svesni da svaka buduća opštinska vlast mora da radi na menjanju nekih pravila, tj. da aktivno radi na rušenju postojećeg i pravljenju novog sistema. Više je nedopustivo da čak i sitnica u Ćupriji predstavlja čekanje Godoa (iz Beograda), a i kad se taj Godo dočeka onda sledi pravljenje vola od obične muve. Svi da stave prst na čelo i da razmisle za koga glasaju na izborima da ne bi posle opet bilo: Političar je rekao da je ušao u politiku jer je želeo da učini nešto dobro građanima i on je stvarno učinio nešto dobro, a i građanima će možda jednog dana…
1 – https://nova.rs/vesti/politika/pismo-papica-vucicu-treba-da-procitaju-svi-kojima-nije-kasno-kako-drzava-pljacka-sve-nas-zajedno-i-kako-sns-uzima-milionsku-proviziju-u-evrima/
2 – https://glascuprije.rs/2023/12/08/ivan-miloradovic-raskrinkavanje-rekonstrukcija-ulice-rade-simonovic-kod-gimnazije-2019-2020/
Ostavite odgovor